Radoznalost ne moramo da stvaramo, jer ona već postoji u svakom detetu. Potrebno joj je samo dovoljno prostora da se razvija.
Najviše prilika za učenje krije se u svakodnevnim trenucima. Dok sipa vodu u čašu, razdvaja veš po bojama ili posmatra mrava kako nosi mrvicu preko terase, dete istražuje svet oko sebe. U tim situacijama nije uvek potrebno da odmah ponudimo odgovor. Nekada je mnogo korisnije da pitamo: „Šta ti misliš, zašto se to dešava?“ Takva pitanja podstiču dete da razmišlja, povezuje i traži sopstvena objašnjenja.
Kod dece kojoj je potrebna dodatna podrška u razvoju, radoznalost se ponekad ispoljava na drugačiji način. Umesto kroz pitanja, može se videti u dodirivanju različitih materijala, ponavljanju iste aktivnosti ili dugom zadržavanju pažnje na jednoj stvari. To nije znak da dete nije radoznalo. Naprotiv, to je način na koji ono istražuje svet oko sebe.
Postoje male promene koje mogu napraviti veliku razliku. Dajte detetu dovoljno vremena da samo pokuša da pronađe rešenje, čak i kada vam se čini da biste mogli brže da mu pomognete. Birajte igračke i materijale koji podstiču maštu, poput kocki, bojica, plastelina ili predmeta iz prirode, umesto onih koji imaju samo jedan način korišćenja. I ne zaboravite da deca mnogo uče posmatrajući nas. Kada i sami postavljamo pitanja, istražujemo i pokazujemo interesovanje za nove stvari, šaljemo im poruku da je radoznalost vredna i poželjna.
Važno je imati na umu da ponavljanje nije gubljenje vremena. Ako dete po deseti put presipa vodu iz jedne čaše u drugu, ono i dalje uči. Svakim ponavljanjem proverava ono što je već primetilo i otkriva nove detalje.
Greške su takođe prilika za učenje. Umesto da odmah objasnimo šta nije bilo dobro, možemo pitati: „Šta misliš da se ovde dogodilo?“ Takav razgovor pomaže detetu da razmišlja, traži rešenja i stiče samopouzdanje.
Ne mora svaka aktivnost da ima unapred određen cilj. Dete ne mora stalno da „uči“ u onom smislu kako to odrasli često zamišljaju. Nekada je sasvim dovoljno da se igra, istražuje i prati ono što ga u tom trenutku zanima.
Radoznalost se najlakše razvija u okruženju u kome dete oseća da sme da postavlja pitanja, isprobava nove stvari i pogreši. Kada zna da neće biti kritikovan zbog toga što nešto ne zna ili nije uspelo iz prvog pokušaja, mnogo će slobodnije istraživati svet oko sebe. Upravo iz takvih malih, svakodnevnih trenutaka nastaje želja za učenjem koja traje godinama.