Da li moje dete kasni u govoru ili je to samo faza? Kada je vreme da se obratite stručnjaku?

„Progovoriće kad bude spreman.“ To je verovatno najčešća rečenica koju roditelji čuju kada ih zabrine detetov govor. Možda ste je čuli od bake, komšinice, prijatelja ili čak na redovnom sistematskom pregledu. I nekada je ta rečenica zaista tačna — deca se razvijaju različitim tempom i razlike od nekoliko meseci često su potpuno normalne.

Dobra vest je da većina kašnjenja u govoru nije razlog za paniku. Loša vest je da neka jesu. Kako razlikovati jedno od drugog? Upravo su prve godine života period kada je dečji mozak najspremniji za razvoj jezika, zbog čega je važno znati kada je dovoljno pratiti razvoj, a kada potražiti mišljenje stručnjaka.

Kako se govor najčešće razvija?

Ne postoji dete koje prati razvoj „po udžbeniku“, ali postoje okvirne razvojne smernice koje mogu pomoći roditeljima da prepoznaju kada je vreme za dodatnu procenu — ne kao test koji dete mora da „položi“, već kao putokaz.

Kada je dobro obratiti se stručnjaku?

Postoje situacije u kojima nije potrebno čekati. Vredi zakazati procenu ako:

• dete do 12. meseca ne brblja i ne koristi gestove (ne pokazuje prstom, ne maše, ne pruža predmete),
• do 16. meseca nema nijednu smislenu reč,
• do 24. meseca ne spaja dve reči,
• ne reaguje dosledno na svoje ime,
• ne pokazuje prstom kako bi podelilo interesovanje sa drugom osobom (ne samo da bi nešto dobilo).

Ovi znaci ne znače automatski da dete ima razvojni poremećaj, ali jesu dobar razlog da razgovarate sa logopedom ili defektologom.

Kasni govornik ili nešto više?

Roditelji često čuju izraz „kasni govornik“ (engl. late talker). To je dete koje kasni u razvoju govora, ali:

• dobro razume šta mu govorite,
• koristi gestove,
• uspostavlja kontakt pogledom,
• pokazuje interesovanje za druge ljude,
• želi da komunicira.

Mnoga deca iz ove grupe uz odgovarajuću podršku sustignu svoje vršnjake. Međutim, ako se uz kašnjenje govora javljaju i teškoće u razumevanju jednostavnih uputstava, slabije interesovanje za zajedničku pažnju ili druge razvojne teškoće, procena stručnjaka može pomoći da se na vreme utvrdi da li je potrebna dodatna podrška.

Šta možete da radite kod kuće?

Dok čekate procenu ili ako samo želite da podstaknete razvoj govora, postoje jednostavne stvari koje imaju veliki značaj:

• razgovarajte sa detetom tokom svakodnevnih aktivnosti,
• čitajte zajedno svaki dan, makar deset minuta,
• imenujte predmete, radnje i emocije,
• pevajte pesmice i recitacije,
• pratite ono što dete zanima i pričajte o tome,
• ograničite vreme provedeno pred ekranima i ostavite dovoljno prostora za zajedničku igru i razgovor.

Važno je naglasiti da ove aktivnosti nisu zamena za stručnu procenu kada postoji ozbiljna sumnja na razvojno kašnjenje.

Kako izgleda procena kod logopeda ili defektologa?

Mnogi roditelji odlažu pregled jer zamišljaju da će dete prolaziti kroz stresno testiranje. U stvarnosti, procena najčešće izgleda potpuno drugačije. Stručnjak posmatra dete kroz igru, razgovara sa roditeljima, procenjuje razumevanje jezika, način komunikacije i, po potrebi, preporučuje proveru sluha ili dodatne preglede.

Cilj procene nije da dete dobije „etiketu“, već da se utvrdi da li mu je potrebna podrška i kakva. Ako procena pokaže da je razvoj uredan, otići ćete kući mirniji. Ako pokaže da je podrška potrebna, imaćete priliku da počnete na vreme.

Roditeljski instinkt nije dijagnoza. Ali jeste dobar razlog da postavite pitanje. Ako vas već neko vreme prati osećaj da razvoj govora ne ide očekivanim tokom, nemojte čekati samo zato što vam je neko rekao da će „progovoriti kada bude spreman“. Možda hoće. Možda neće. Ali procena nikada ne šteti, dok čekanje ponekad može da znači izgubljeno vreme. Bolje je otići na pregled i čuti da je sve u redu, nego propustiti priliku da detetu pružite podršku onda kada ona može imati najveći efekat.