Ovo pitanje se poslednjih godina sve češće postavlja, i potpuno je razumljivo zašto. Broj dece kojoj se dijagnostikuje autizam raste, a istovremeno deca provode sve više vremena ispred telefona, tableta i televizora. Na prvi pogled lako je zaključiti da je jedno izazvalo drugo.
Ali kada nauka pažljivo prouči ovu vezu, slika je mnogo složenija — i mnogo manje zastrašujuća nego što često sugerišu naslovi na internetu.
Šta je autizam?
Autizam je neurorazvojno stanje čiji razvoj u velikoj meri određuju genetski faktori, uz moguće učešće različitih bioloških faktora tokom trudnoće i ranog razvoja. Drugim rečima, razlike u razvoju mozga prisutne su veoma rano, često i pre nego što je dete uopšte imalo priliku da bude izloženo ekranima. Dosadašnja naučna istraživanja ne pokazuju da ekrani izazivaju autizam.
Šta kažu istraživanja?
Neke studije jesu pronašle vezu između više vremena provedenog ispred ekrana i češće pojave osobina koje podsećaju na autizam. Međutim, ovde je važno napraviti razliku između povezanosti i uzročnosti — to što se dve stvari često javljaju zajedno ne znači da je jedna izazvala drugu.
Jedna od značajnijih novijih studija, objavljena 2025. godine u časopisu JAMA Pediatrics, koristila je napredne statističke metode kako bi pokušala da razdvoji uticaj ekrana od drugih faktora koji mogu uticati na razvoj deteta. Kada su istraživači uzeli u obzir porodične okolnosti, poput socioekonomskog statusa i obrazovanja roditelja, veza između vremena provedenog ispred ekrana i autizma značajno se smanjila. To ukazuje da deo ranije uočene povezanosti može biti objašnjen drugim faktorima, a ne samim ekranima.
Može li uzrok biti obrnut?
Da. I upravo je to nešto na šta istraživači poslednjih godina sve više obraćaju pažnju. Mnoga deca iz spektra autizma prirodno pokazuju veće interesovanje za ekrane. Zašto? Zato što ekrani nude:
- predvidljivost,
- jasna pravila,
- ponavljanje,
- manje neočekivanih socijalnih situacija.
Zbog toga je sasvim moguće da autizam dovodi do većeg korišćenja ekrana, a ne da ekrani dovode do autizma.
Da li to znači da ekrani nisu problem?
Ne. To što ekrani ne izazivaju autizam ne znači da su potpuno bez uticaja na razvoj deteta. Kod male dece, naročito u prve dve godine života, prekomerno i nekontrolisano vreme provedeno ispred ekrana može da zameni aktivnosti koje su ključne za razvoj:
- razgovor sa odraslima,
- zajedničku igru,
- slušanje jezika,
- kontakt očima,
- istraživanje okoline.
Upravo zbog toga stručne organizacije i dalje preporučuju ograničeno korišćenje ekrana u najranijem uzrastu. Ne zato što ekrani izazivaju autizam. Već zato što ne mogu da zamene živu ljudsku interakciju, koja je najvažniji pokretač razvoja jezika, pažnje i socijalnih veština.
Šta je „virtuelni autizam“?
Ponekad se u medijima ili na internetu može čuti izraz „virtuelni autizam“. Važno je znati da to nije zvanična medicinska dijagnoza, niti termin koji koriste međunarodne dijagnostičke klasifikacije. Njime se u pojedinim stručnim i popularnim tekstovima opisuje pojava simptoma koji mogu podsećati na autizam kod veoma male dece koja su bila izrazito dugo izložena ekranima uz veoma malo direktne interakcije sa odraslima.
Kod dela te dece, smanjenje vremena provedenog ispred ekrana i povećanje kvalitetne interakcije dovodi do značajnog napretka. To je jedna od važnih razlika u odnosu na autizam, koji predstavlja neurorazvojno stanje i ne nestaje uklanjanjem ekrana.
Šta možete da uradite već danas?
Ne morate potpuno izbaciti tehnologiju iz svog doma. Mnogo je važnije kako izgleda ostatak detetovog dana. Pokušajte da:
- razgovarate sa detetom tokom svakodnevnih aktivnosti,
- čitate zajedno svakog dana,
- ograničite ekrane tokom obroka,
- gledate sadržaj zajedno i razgovarate o njemu, umesto da dete bude samo ispred ekrana,
- ostavite dovoljno vremena za slobodnu igru, istraživanje i boravak napolju.
Mali trenuci provedeni zajedno često imaju mnogo veći značaj za razvoj nego što mislimo.
Ako imate razlog da brinete zbog razvoja svog deteta, bilo da je u pitanju govor, socijalna komunikacija ili nešto drugo, važno je znati da uzrok gotovo nikada nije jednostavan. Nijedan roditelj nije „izazvao“ autizam telefonom ili tabletom. Ako imate nedoumice, najvažnije je da potražite mišljenje stručnjaka — rana procena ne služi tome da pronađe krivca, već da detetu, ukoliko je potrebno, omogući podršku u periodu kada ona može imati najveći efekat.
Na kraju, možda je najvažnije zapamtiti jednu stvar: problem nije ekran sam po sebi. Problem nastaje kada ekran počne da zamenjuje ljude.
Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i zasnovan je na dostupnim naučnim istraživanjima i preporukama relevantnih stručnih organizacija u trenutku objavljivanja. Ne može da zameni pregled, procenu ili savet pedijatra, logopeda, defektologa ili drugog stručnjaka. Ako imate nedoumice u vezi sa razvojem svog deteta, obratite se odgovarajućem stručnjaku.
Literatura- American Academy of Pediatrics. Media and Young Minds (2016; ažurirane preporuke).
- World Health Organization. Guidelines on Physical Activity, Sedentary Behaviour and Sleep for Children Under 5 Years of Age (2019).
- Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Autism Spectrum Disorder.
- Hutton JS i saradnici. Associations Between Screen-Based Media Use and Brain White Matter Integrity in Preschool-Aged Children. JAMA Pediatrics (2019).
- Dawson G, Bernier R. i saradnici. Radovi o ranom razvoju i autizmu.
- Studija objavljena u JAMA Pediatrics (2025) koja je ispitivala povezanost vremena provedenog ispred ekrana i osobina iz spektra autizma uz kontrolu socioekonomskih faktora.